Удружење родноверних Србије "Старославци"

МАПА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ ТОПОНИМА КОЈИ САДРЖЕ ИМЕНА СЛОВЕНСКИХ БОГОВА

Тачне локације топонима обележене су жуто-црним коловратима.

1. Перуњи врх, Корушка, Словенија

2. Велесово, село код Крања, Словенија

3. Триглав, планински врх, Словенија

4. Макоше, место у области Рибница, Словенија

5. Перунчевац, брдо у општини Грачишће, Истра, Хрватска

6. Перун, брдо на Учкој код Ријеке, Хрватска

7. Велес, полуоство јужно од Ријеке, Хрватска

8. Вид, село близу Блатног језера, Мађарска

9. Хрсово, место у близини Бјеловара, Хрватска

10. Велешевец, село између Загреба и Сиска, Хрватској

11. Видово, село код Дрвара, Босна и Херцеговина

12. Троглав, врх код Ливна, Босна и Херцеговина

13. Перун, брдо код места Подстрана, Сплит, Хрватска

14. Видова гора, острво Брач, Хрватска

15. Вид, село код Метковића, Хрватска

16. Хрсовац, извор код Мостара, Босна и Херцеговина

17. Мокошица, насеље код Дубровника, Хрватска

18. Макоше, место код Дубровника, Хрватска

19. Перун, планина код Вареша, Босна и Херцеговина

20. Видово, брдо код Тузле, Босна и Херцеговина

21. Видово, брдо у близини Сарајева, Босна и Херцеговина

22. Ладин врх, код Пљеваља, Црна Гора

23. Велестово, насеље у општини Цетиње, Црна Гора

24. Велесница, село код Кладова, Србија

25. Велес, село код Гуче, Србија

26. Троглав, планина код Богутовца, Србија

27. Видово брдо, код Новог Пазара, Србија

28. Видово брдо, у близини Звечана, Србија

29. Перуника, село код Куршумлије, Србија

30. Велес, планински врх, околина Скадра, Албанија

31. Велес, планина, Албанија

32. Велешта, село код Струге, Македонија

33. Велестово, место код Охрида, Македонија

34. Марена, село код Кавадарца, Македонија

35. Велес, град, Македонија

36. Моране, село код Скопља, Македонија

37. Перунска планина, округ Кратово, Македонија

38. Велестино, место код Волоса, Грчка

39. Волос, град, Грчка

40. Хрсово, село, Егејска Македонија, Грчка

41. Хрсово, село, Бугарска 

42. Перуника, село, Бугарска

43. Велести, село код Краиова, Румунија

Велес

Велес је бог мудрости, магије, поезије, заштитник је стоке и божанство сточара, бог је обиља - стада и усева, а такође је владар подземног света. Велес је један од најпоштованијих богова словенског пантеона. На нашем поднебљу највише топонима је у вези са Велесом, па се претпоставља да је био поштован код племена која су се претежно бавила сточарством.
Велесових топонима има 14 и обележени су бројевима:
2, 7, 10, 23, 24, 25, 30, 31, 32, 33, 35, 38, 39 и 43.

Перун

Перун је свесловенски бог - громовник. Заштитник је и предводник ратника, храбрима доноси победе. Бог је и мањих ратничких дружина, помаже у пљачкашким походима против непријатеља и омогућава богат плен. Перун је бог који дели правду, кажњава кривоклетнике и неправедне, а поштене награђује. Врховно је божанство у већем делу словенског света. Перунових топонима има 8 и обележени су бројевима:
1, 5, 6, 13, 19, 29, 37 и 42.

Световид

Световид је један од врховних богова словенског пантеона. Световид је ратничко божанство, то је бог који нам помаже и код прорицања, он све види и све зна, посматра цео свет, па и оно шта је било и шта ће бити. Световид је повезан и са усевима, поготово са сетвом и жетвом. На нашим просторима познат је као Вид. Световидових топонима има 8 и обележени су бројевима:
8, 11, 14, 15, 20, 21, 27 и 28.

Хорс

Хорс је старо словенско божанство чије трагове налазимо највише код источнословенских народа. Хорса су највише поштовала племена Анта, па је тим јасније зашто има топонима код Срба и Хрвата, који су делом потомци древних Анта. Хорс је бог сунца (поготово јутарњег) али и божанског огња чију манифестацију видимо кроз светлост сунца, месеца и ватре. Хорсових топонима има 4 и обележени су бројевима:
9, 16, 40 и 41.

Мокош

Мокош је богиња плодности, заштитница жена и женских послова. Мокош помаже породиљама, штити децу али и помаже женама да одрже добар брак. Сматра се такође да Мокош има функцију сличну суђајама. Будући да је везана за вретено и преслицу, претпоставља се да се Мокошина делатност протеже и на неком вишем, космичком, плану као делатност богиње која одређује људску судбину и сече кратке или дуге нити човековог живота. Мокошиних топонима има 3 и обележени су бројевима:
4, 17 и 18.

Триглав

Триглав је врховно божанство Балтичких Словена али његове трагове можемо наћи и код свих осталих словенских група. Триглав је бог који влада небеским, земаљским и подземним светом. Триглав управља прошлим, садашњим и будућим временом као и рађањем, живљењем и умирањем. Триглав помаже код прорицања, али је и ратничко божанство јер његова пророчанства одређују да ли ће се кренути у ратничке походе. Триглавових топонима има 3 и обележени су бројевима:
3, 12, и 26.

Морана

Морана је словенска богиња смрти, богиња зиме, богиња која доноси болест и глад. Позната је на целом словенском поднебљу. Не може се рећи да је Морана потпуно негативно божанство. Ниједан „пагански“ систем заправо нема божанство са таквим одликама будући да је нереална подела на савршено добро и потпуно зло дошла тек са хришћанством. У појави Моране једноставнио видимо како су наши преци поштовали и оно што им није доносило добро већ их је плашило и ужасавало. Мораниних топонима има 2 и обележени су бројевима:
34 и 36.

Лада

Лада је словенска богиња брака, љубави, лепоте, радости, спокојства и сваког благостања. Обреди који су вршени у част Ладе најчешће су повезани са склапањем бракова, односно, бирањем супружника као и са гатањима о удаји. Има ове богиње повезано је са старословенском речју „ладитсја“ која означава договарање или мирење. Ладиних топонима има 1 и обележен је бројем:
22.

Литература:

Бајић, А. Календар предака. Београд: Пешић и синови, 2011.

Виншћак, Т. „Сакрална интерпетација крајобраза“ http://www.zarez.hr/clan…/sakralna-interpretacija-krajobraza (17.2.2015.)

Географски атлас. Београд: Издавачка установа завод за картографију: ГЕОКАРТА, 1992.

Гугл мапе, https://www.google.rs/maps/ (17.2.2015.)

Јанковић, М. Буквар словенске духовности. Београд: Супер принт, 2000.

Кулишић, Ш. Пантелић, Н. Петровић, П.Ж. Српски митолошки речник. Београд: Нолит, 1970.

Ловмјањски, Х. Религија Словена. Београд: Словограф, 1996.

„Мапе несловенских држава са словенским топонимима“
http://www.svevlad.org.rs/neslovenske_zemlje.html (17.2.2015.)

Петровић, С. Српска митологија - Митолошке мапе. Ниш: Просвета, 1997.

Петровић, С. „Топоними везани за словенску древну митологију“  http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponim.html (17.2.2015.)

Раденковић, С. Толстој, С.М. Словенска митологија - енциклопедијски речник. Београд: Zepter world book, 2001.

„Сакрална интерпетација крајобраза“ https://www.youtube.com/watch?v=lCt2e9H2_Ig (17.2.2015.)

Седов, В.В. Словени у раном средњем веку. Нови Сад: Академска књига, 2013.

Тројановић, С. Главни српски жртвени обичаји. 1869.