БЕЛИ ЛУК (Allium sativum) по народном веровању има изузетну заштитну моћ, особито штити од урока и вештица, служи и као амајлија. У Васојевићима се прича како је бели лук рекао човеку: „Чувај ти мене од нокта, а ја ћу тебе од урока." Трудна жена носи у недрима белог лука, а породиља се такође штити белим луком. Ради заштите од злих бића и урока детету натрљају табане белим луком. Бели лук пришивају на мараму којом се дете покрива после првог дојења и приликом крштења. Белим луком мајке мажу децу „да их ко не урекне и да их вештице не поједу". На Беле покладе мајке дају деци да поједу „по једно чено бела лука ради одбране од урока и од злих очију". Негде су на Бадње вече сви укућани белим луком мазали врат и руке. Главица бела лука од једног чешња(инок) „меће се у амајлије и уза себе носи под пазухом". Девојци се метне у џеп чешњић бела лука „да је не урекну". Појављује се и у неким обредним обичајима (нпр. у обичају лазарица), уплиће се у венце које девојке плету приликом свадбе. На Тодорову суботу белим луком мажу воловима вратове. У Лесковачкој Морави за Тодорову суботу (коњски празник) месе колач чију половину насаде чеснима белог лука или од теста начине на колачу коњске потковице са клинцима од белог лука. Белим луком мажу стоку по слабинама приликом протеривања кроз живу ватру. Бели лук се посебно јавља као заштитно средство у неким ђурђевданским обичајима, ставља се у венац којим се тога дана кућа закити, белим луком мажу кравама вимена, а негде уочи Ђурђевдана остављали су чесно белог лука на сваком ћошку њиве под пшеницом. Употребљава се приликом бајања и у народној медицини.
Српски митолошки речник
Перуника (богиша, небески цвет) је биљка, како јој сам назив каже, повезана са богом Перуном. Верује се да на месту где муња удари расту перунике посебно лепих боја. Перуника је вишегодишња зељаста биљка, расте од 30-100 cm. Лист биљке има облик мача, а цвет је веома леп и може бити у нијансама од плаве до љубичасте боје, може бити и скроз бео али и жут (барска перуника). У новије време, нажалост, разним хибридним укрштањима добијају се перунике у готово свим бојама. Иако су доста лековите перунике се данас гаје углавном као украсне биљке. Перуника расте на сунчаним местима и садржи лековите супстанце које се користе у народној медицини против разних обољења: етерично уље иридин, слуз, шећер, скроб... Листови, ризом (подземно стабло) и цветови користе се за лечење: плућних обољења, зацељују ране, опекотине и чиреве, лече упале желуца, помажу код болова у ушима, помажу код катаракте, заустављају болове у грлу и др. Занимљиво је да су неки антички писци (Плиније,Теофраст, Никандар) записали да је у то време перуника била веома цењена у медицини, а да интензиван мирис ове биљке подстиче ванчулне способности. Не знамо да ли су слична размишљања постојала некада и у нашем народу али је сигурно да је перуника некада била много цењенија него данас јер је својим називом повезана са једним од највећих словенских божанстава.
