Леска

ЛЕСКА је листопадно дрво чији је плод лешник. У зависности од врсте може бити ниже, жбунасто, дрво али и веома високо са разгранатом, купастом, крошњом и снажним кореновим системом. Може живети и преко 200 година. Цвета у сечку (фебруару), а плод – лешник, сазрева у гроздоберу (септембру). Код Срба и других Словена сматра се за свето дрво. Поред липе и храста, леска је веома битно дрво у словенској митологији. Леску народ понегде зове „божија сестрица". Употребљавала се у многим обичајима и магијским радњама, а често је служила и као заштита. Нарочито се ценила једногодишња лескова младица — летораст, којој је придавана изузетна магијска моћ. У народу се верује да лескова гранчица има изванредну магичну снагу, таква магична грана може испунити сваку нашу жељу, њоме се може убити ђаво, човек претворити у животињу, па чак и оживети мртвак. Лесковим гранама кићене су куће и стаје „ради напретка", а у неким крајевима лескове гране стављане су по њивама, „да град не нашкоди житу и да жито боље роди". Многи обичају везани за леску пренети су у хришћанство и много тога је изгубљено јер је заборављена права сврха народних обичаја. Чесницу, божићни обредни хлеб који симболички представља усеве, негде су шарали и китили лесковим гранчицама. Лесковином се и стока штити од урока или се лечи, јер се веровало да леска утиче на здравље и плодност стоке. У Босни првог дана Божића домаћин и домаћица пропуштали су благо између себе, а затим су му давали жита са леском. У неким селима болесне свиње провлачили су кроз обруч од леске. Посуђе за млеко обично је имало обруче од леске, а кошнице су често плели од лесковог прућа. На Божић и у време када се пчеле роје, у кошнице су стављали лескове гранчице, „да пчеле боље напредују". У Срнетици сељаци су стављали за појас леске када би угледали вука, јер су веровали да им тада неће нападати овце. Из истог разлога везивали су комадић леске за кожу убијеног вука. Лесци је придавана лековита моћ. Народну пословицу: „Није саставио око лијеске" Вук је објаснио: „Није у глави као што би требало". Кад неко није при здравој памети, водили су га трипут око леске „не би ли саставио". Самим тим што је радња три пута поновљена јасно је да се ради о магијском деловању. Лечење се изводило и купањем испод леске, а том приликом остављали су и нешто новца. Ако би кућу задесило неко зло, укућани су трипут обилазили око леске, молећи бога да зло отклони. Ходање три пута око леске касније је измењено у хришћанству и прилагођено новој вери, па је настало шетање три пута око цркве, које се и данас практикује. Леска, по народном веровању, олакшава порођај, а у ту сврху најрадије се узимао лесков прут којим је неко раставио жабу од змије. Леска је и дрво знања. Ко би ставио у уста месо од змије, која под леском живи, разуемо би говор животиња, а ко бо појео срце од те змије томе би свака травка рекла од чега је лек. Штапом од леске лако се може убити змија. У неким селима Босне на Нову годину тукли су децу лесковим прутом, да боље расту. Ритуално шибање лесковим прутом познато је код многих европских народа, верује се да је и код нас некада били широко распрострањено. Шибање врбовим гранчицама, кроз игру и шалу, и данас се дешава за време одређених празника. Права сврха овог обичаја давно је заборављена. У Босни се сматра да је добро имати у кући лескову гранчицу, коју обично задену изнад кревета. Леска служи и као амајлија. Жене су стављале у косу комадић леске, а детету у бешици стављали су комадић леске под главу. Одрезак косе при крштењу намотавали су на комадић леске, а кад дете одрасте, леску са косом ушивали су му у хаљине. Кад неко умре у кући, укућани су стављали комадић леске у поруб од рукава, а у неким селима усадили би предмет од лесковине више гроба покојника, „да се не би повампирио". Лесковим дрветом босански Срби су правили живи огањ за прву ватру у новој кући. И у неким крајевима Србије на живој ватри ложили су лесковину као „благословено дрво", а негде је вађена жива ватра на сувом лесковом дрвету. Особито је раширено веровање да леска штити од грома и да гром у њу не удара. За време грмљавине народ се склањао под леску или је стављао лесковине на капу или за појас. На снопове је стављана лескова грана, да не би гром запалио пшеницу. Приликом градње куће, стављали су на кућни рог лескову грану, да гром не удари у кућу. Исто веровање имали су и Пољаци, Руси и многи словенски и несловенски европски народи. Код нас се леска доводи у везу са Перуном, поред храста које је свето дрво овог бога. Ако грми уочи Перуновог дана верује се да ће се лешници уцрвљати. Верујући да је леска божанска, народ је осећао потребу да се, с времена на време, благосиља њоме. У неким крајевима Србије рано на Божић причешћивали су се лесковим пупољком. У неким селима Босне, рано на Ускрс, пре него што би се омрсили, сељаци би појели попуљке од леске, а негде су после причешћа јели лешник, који се смео само каменом разбити. У истом крају веровало се да се тежак грешник може исповедити лески и да ће му она грехе опростити.