2. сечко/фебруар
Громница или Сретење је родноверни празник који се слави у готово свим словенским земљама. По Миланковићем или новојулијанском календару празник је данас - 2.сечка (фебруара). На овај дан срећу се зима и лето, па одатле и народни назив Сретење. Претпоставља се да је празник у вези са богом Перуном, а негде га називају и Перун Зимски.
Громница је један од ретких дана у току зиме када може да се догоди олуја, да се чује грмљавина и виде муње. Према неким веровањима то је дан када се сусрећу зима и лето (Велес и Перун). Такође, то је дан када Весна (пролеће) почиње своју битку са Мораном (зима).
Остали су сачувани разни народни обичаји везани за овај празник.
Нека од веровања су да се на овај дан може предвидети какво нас време чека:
медвед (мечка) се буди из зимског сна и излази из јазбине. Ако је сунчано време и ако медвед види своју сенку, враћа се назад јер ће зима потрајати још шест недеља. Ако не види сенку значи да је крај зиме и креће у шуму по храну.
Слично је и код осталих Словена:
ако се на Громницу снег топи - треба додати још дрва за ватру, ако се не топи - зима је готова; ако камен мрзне на Громницу - зима је готова; ако пада киша на овај дан - падаће снег на пролеће, ако пада снег - пролеће ће бити кишовито; ако је на Громницу сунчано - зима ће трајати још шест недеља;
На овај дан девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Ако сретне прво црномањастог - за таквог ће се удати, а ако сретне плавог - онда за таквог. Исто тако, ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног - такав ће јој бити будући супруг.
Некада је у свим словенским земљама постојао обичај прављења свећа посебно за овај празник, а у неким земљама је обичај опстао до данашњег дана. Те свеће називају се “громнице“ или “громовите свеће“ и верује се да су моћно средство народне магије. Паљење ових свећа преусмерава муње и громове и на тај начин штити куће и читава насеља. Исто тако када су велике суше паљење свећа громница призваће грмљавину и кишу.
Громница је, вероватно, у вези са празником који је неколико дана раније и познат је у народу као Верижњаци или Верижица (Петрове часне вериге) и постоји могућност да се некада, пре примања хришћанства, радило о једном истом празнику. Верижњаци су били велики празник који се такође славио „због грома“. Постојало је веровање да ће онај ко носи одело шивено на овај дан погинути од удара муње.
2.2. Громницу или Сретење славе родноверне заједнице:
„Rodná cesta“, „Союз славянских общин славянской родной веры“, „Об`єднання Рідновірів України“, „Велесов круг“, „Всероссийский религиозный союз Русская Народная Вера“ и др.
Остали су сачувани разни народни обичаји везани за овај празник.
Нека од веровања су да се на овај дан може предвидети какво нас време чека:
медвед (мечка) се буди из зимског сна и излази из јазбине. Ако је сунчано време и ако медвед види своју сенку, враћа се назад јер ће зима потрајати још шест недеља. Ако не види сенку значи да је крај зиме и креће у шуму по храну.
Слично је и код осталих Словена:
ако се на Громницу снег топи - треба додати још дрва за ватру, ако се не топи - зима је готова; ако камен мрзне на Громницу - зима је готова; ако пада киша на овај дан - падаће снег на пролеће, ако пада снег - пролеће ће бити кишовито; ако је на Громницу сунчано - зима ће трајати још шест недеља;
На овај дан девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Ако сретне прво црномањастог - за таквог ће се удати, а ако сретне плавог - онда за таквог. Исто тако, ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног - такав ће јој бити будући супруг.
Некада је у свим словенским земљама постојао обичај прављења свећа посебно за овај празник, а у неким земљама је обичај опстао до данашњег дана. Те свеће називају се “громнице“ или “громовите свеће“ и верује се да су моћно средство народне магије. Паљење ових свећа преусмерава муње и громове и на тај начин штити куће и читава насеља. Исто тако када су велике суше паљење свећа громница призваће грмљавину и кишу.
Громница је, вероватно, у вези са празником који је неколико дана раније и познат је у народу као Верижњаци или Верижица (Петрове часне вериге) и постоји могућност да се некада, пре примања хришћанства, радило о једном истом празнику. Верижњаци су били велики празник који се такође славио „због грома“. Постојало је веровање да ће онај ко носи одело шивено на овај дан погинути од удара муње.
2.2. Громницу или Сретење славе родноверне заједнице:
„Rodná cesta“, „Союз славянских общин славянской родной веры“, „Об`єднання Рідновірів України“, „Велесов круг“, „Всероссийский религиозный союз Русская Народная Вера“ и др.
