20. дерикожа/март
По хришћанском календару Младенци су 22.3. на дан Св. четрдесет мученика севастијских. Јасно је да народни обичаји немају никакве везе са мучењем четрдесет војника који су одбили да се одрекну хришћанства. Као што смо раније писали, маскиране покладне поворке често су представљале сватове по којима је завршетак ових дана добио назив Младенци:
„У време пролећних поклада, пред ускршњи пост, у неким крајевима биле су у обичају маскиране поворке које понекад представљају сватове. Некад се у овим сватовима уз невесту, коју представља мушкарац у женским хаљинама, јавља девер, а некад се маскирани момци зову ђедови, док је онај у женским хаљинама ђедова баба. У Рисну ђедови су се облачили „у кожне хаљине изврнувши длаку напоље", а прикачени репови истицали су њихов териоморфни изглед.“
Српски митолошки речник
Младенци су се некада, вероватно, славили на дан пролећне равнодневнице која може бити 19, 20. или 21. дерикоже (марта). То се није уклапало у црквени календар па су Младенци постали непокретан празник који се обележава 22.3. Народни обичај паљења ватре увече на Младенце иде у прилог прослављању овог празника на пролећну равнодневницу. Ватра и Сунце су повезани, паљењем ватре помажемо Сунцу да ојача и победи таму, помажемо дану да постане дужи од ноћи. Сличан обичај имамо и на Бадњи дан када палимо ватре да би помогли рођење младог Сунца Божића-Сварожића. 22.3. симболика паљења ватре губи смисао јер је Сунце тада већ победило мрак и дани су постали дужи од ноћи. Празник Младенци су повезани са Белим покладама и представљају њихов завршетак. Паљење лутке од сламе симболише смрт Моране (зиме) и рођење Весне богиње пролећа (на руском реч 'весна' значи 'пролеће'). Пепео од спаљене лутке у неким крајевима се закоповао у земљу – ораницу или под снег (уколико се није отопио). Сматрало се да ће обезбедити боље приносе, односно, већу плодност. Данас су многи наши стари празници изгубили симболику, а због промена датума одржавања неки су се међусобно помешали. Такав је случај и са Младенцима.
За Младенце су везани и обичаји терања змија, негде чак Младенце називају „змијским данима“. Змија је, опет, у вези са култом предака како мисле многи аутори:
„У змији је инкарнирана душа умрлих предака. Змија одговара хтоничном - старијем и прасловенском митолошком супстрату...“
Сретен Петровић/Систем српске митологије
„...Магијско-митолошка функција "змије пољарке", односно "чуваркуће", која као дух човековог претка обезбеђује члану породице напредак и штити га од злих демона.“
М.Елијаде
Овде постаје још јасније зашто Младенци морају бити на дан пролећне равнодневнице, а не после. Змије почињу да се појављују крајем месеца дерикоже (марта) најављујући крај зимског периода и почетак летњег/пролећног. Зима, тамно, хтонско време када је повећана смртност људи и животиња коначно се завршава. Змија као хтонско биће никако не може бити у вези са соларним периодом који наступа дан после пролећне равнодневнице. Дан када се терају змије је последњи дан Белих поклада, односно, растурњак - душе умрлих су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају.
На Младенце се пеку колачи – младенчићи који, такође имају везе са светом умрлих што ћемо видети из описа народног обичаја с краја 19. века:
„Жене тога јутра месе колаче младенчиће. То су колачи од пресног пшеничног теста. Младенчићи се месе у облику правоугаоника, а још чешће у облику елипсе. Сваки се колач шара цевком, којом се тка. Те се шаре састоје у томе, што се озго, на колачу, цевка утискује те направи неколико кружића. Прављење ових кружића има двојако значење. Прво, тиме желе да означе мртвима, да су дошли Младенци, а друго, да би се патили јагањци и да би им биле праве ноге као цевка.
...Ове младенчиће неће нико окусити у кући, док се прво од њих по суседству не подели за душу умрлих. Посто се подели, онда се једу како они што су ту, у кући, мешени, тако и они, који су у размену добивени.“Српски митолошки речник
Младенци су се некада, вероватно, славили на дан пролећне равнодневнице која може бити 19, 20. или 21. дерикоже (марта). То се није уклапало у црквени календар па су Младенци постали непокретан празник који се обележава 22.3. Народни обичај паљења ватре увече на Младенце иде у прилог прослављању овог празника на пролећну равнодневницу. Ватра и Сунце су повезани, паљењем ватре помажемо Сунцу да ојача и победи таму, помажемо дану да постане дужи од ноћи. Сличан обичај имамо и на Бадњи дан када палимо ватре да би помогли рођење младог Сунца Божића-Сварожића. 22.3. симболика паљења ватре губи смисао јер је Сунце тада већ победило мрак и дани су постали дужи од ноћи. Празник Младенци су повезани са Белим покладама и представљају њихов завршетак. Паљење лутке од сламе симболише смрт Моране (зиме) и рођење Весне богиње пролећа (на руском реч 'весна' значи 'пролеће'). Пепео од спаљене лутке у неким крајевима се закоповао у земљу – ораницу или под снег (уколико се није отопио). Сматрало се да ће обезбедити боље приносе, односно, већу плодност. Данас су многи наши стари празници изгубили симболику, а због промена датума одржавања неки су се међусобно помешали. Такав је случај и са Младенцима.
За Младенце су везани и обичаји терања змија, негде чак Младенце називају „змијским данима“. Змија је, опет, у вези са култом предака како мисле многи аутори:
„У змији је инкарнирана душа умрлих предака. Змија одговара хтоничном - старијем и прасловенском митолошком супстрату...“
Сретен Петровић/Систем српске митологије
„...Магијско-митолошка функција "змије пољарке", односно "чуваркуће", која као дух човековог претка обезбеђује члану породице напредак и штити га од злих демона.“
М.Елијаде
Овде постаје још јасније зашто Младенци морају бити на дан пролећне равнодневнице, а не после. Змије почињу да се појављују крајем месеца дерикоже (марта) најављујући крај зимског периода и почетак летњег/пролећног. Зима, тамно, хтонско време када је повећана смртност људи и животиња коначно се завршава. Змија као хтонско биће никако не може бити у вези са соларним периодом који наступа дан после пролећне равнодневнице. Дан када се терају змије је последњи дан Белих поклада, односно, растурњак - душе умрлих су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају.
На Младенце се пеку колачи – младенчићи који, такође имају везе са светом умрлих што ћемо видети из описа народног обичаја с краја 19. века:
Саватије М.Грбић/Српски народни обичаји из среза бољевачког
Младенчићи могу бити и округли, а негде се премазују медом. Црква није могла да искорени стари народни обичај па му је дала други смисао: прави се 40 колача због 40 хришћанских мученика чији се празник поклапа са Младенцима.
Људи су на Младенце остајали будни до јутарњих часова. Када сване младићи и девојке ишли су да беру врбине гранчице, најављујући тако почетак Весниног дана.
Наш празник Младенци сличан је источнословенском празнику Масленица. Ради се вероватно о истим празницима који су почели да се разликују у називу услед физичке раздвојености
 |
| Старославци 2014 |
Све словенске родноверне заједнице обележавају пролећну равнодневнцу. То је један од четири најбитнија родноверна празника.
