петак, 21. март 2014.

ВЕСНИН ДАН

21. дерикожа/март


   Весна је код Словена богиња пролећа, а повезивана је и са младошћу и буђењем природе. Пролеће је почињало после пролећне равнодневнице, када дан први пут у току године постаје дужи од ноћи. Ове године је то 21. дерикоже (марта).

  Весна је богиња која је код народа била омиљена јер је смењивала владавину зиме и смрти, односно Моране. Морана је владала зимом периодом који су Словени повезивали са смрћу. Зима је у то време била обележена недостатком хране, разним болестима које проузрокује хладноћа, самим тим стопа смртности тада је била највећа. Весна доноси зелена поља, цветање, пријатно време, погодније за живот и рад. Овим променама у природи Весна доноси радост у домове Словена. Пролеће су Словени славили управо из разлога што побеђује зиму и представља најаву за летње доба. Како је пролеће у народу симболизовало почетак лепог доба, кад природа цвета, буди се, поново рађа и живот се обнавља, тако је и Весна добила улогу богиње младости и лепоте.

   Могуће је да су на Веснин дан, као и на Јарилов, формиране поворке девојака које су изводиле обредне игре, певајући песме за плодност, здравље и напредак, намењене укућанима чије куће би обилазиле. У време око Весниног празника почиње и „врбопуц“ период када се јављају пупољци на врбама и, како се у народу верује, јача полни нагон код жена. Чим сване дан, младићи и девојке (који су били целу ноћ будни прослављајући Младенце) одлазили су и брали гранчице врбе којима су се китили али и међусобно шибали говорећи:

   “Да си здрав/а као дрен, да си брз/а као јелен, да се угојиш као свиња и да растеш као врба!“
Врба је уопште коришћена као биљка напретка, те су се тако гранчицама врбе шибали и јагањци и опасивале посуде са млеком да млеко брже „нарасте“.
   Врба је и место где се окупљају водене виле русалке, што је такође у вези са поворкама девојака (касније називаним лазарице, краљице итд.) које су можда некада симболично представљале баш те виле. На местима поред воде где расту врбе била су обављана и ритуална купања на Младенце пре изласка сунца и пре брања гранчица. Јасно је да постоји повезаност врбе и женских божанстава (на првом месту Весне) као и повезаност са женама уопште. Познато нам је да су се жене опасивале врбиним гранчицама верујући да ће то побољшати њихово здравље.

   Један од сачуваних обичаја широм словенског поднебља је и фарбање и шарање јаја у пролеће, 

обично у црвену боју. Јаје је симболизовало Сунце, ватру и топлину, коју је Весна доносила својим доласком. Постоје веровања да се бојење јаја обављало некада баш на Веснин дан.
 
  Од Весниног дана па до Биљног петка не бере се цвеће јер постоји веровање да се у то време душе умрлих могу налазити у цветовима.
Спомен на обичаје посвећене богињи Весни делимично су сачували православни хришћански празници: Ускрс, Врбица, Цвети и Младенци.