недеља, 06. март 2016.

ТРШКА ЦРКВА - СТАРОСЛОВЕНСКО СВЕТИЛИШТЕ?




ТРШКА ЦРКВА - СТАРОСЛОВЕНСКО СВЕТИЛИШТЕ?





Тршка црква је један од најстаријих верских објеката у источној Србији. 
Црква се налази у некадашњем селу Тргу, 4.5 километра северозападно од Жагубице, у близини села Милатовац. Према народном предању светилиште је саграђено у 9. веку.  Предање су потврдила и археолошка истраживања рађена давне 1981. године.  Анализом темеља процењена је старост објекта (сада цркве) на 9. век. Разултати истраживања и процењена старост грађевине нису се допали црквеној хијерахији па су радови изненада прекинути, док су резултати само делимично објављени. Први писани податак о Тршкој цркви потиче из 1734. године, када је забележено да је подигнута 460 година раније тј. 1274. године. Првобитно је Тршка црква била посвећена св.Николи, мирликијском чудотворцу, али је после детаљне обнове 1429. године, након рушења из неутврђених разлога, посвећена Рођењу пресвете богородице. О томе сведочи камена плоча са натписом и друга из 1483. године. 1796. црква је поново обновљена и задржала је исти изглед до данас. Трагови темеља спољне припрате манастира, која је већа и са дебљим зидовима него садашња, указују да су носили много веће здање него што је садашња црква.

Тршка црква (женски манастир), Жагубица, село Милатовац



Код неке од поменутих обнова манастира, у темеље храма уграђени су камени блокови, са још непрочитаним натписима и необичним цртежима. Не зна се порекло овог камења, али се претпоставља да су камени блокови из порушеног много старијег објекта. Сличних примера имамо и код грађења других старих хришћанских објеката, поготово у време примања хришћанства. Као грађевински материјал коришћени су остаци порушених старословенских светилишта (капишта) па чак и камени многобожачки кипови. У околини цркве налазило се старо гробље које више не постоји, нестали су и надгробни споменици, као сведоци једног заборављеног времена.
Камени блок уграђен у зид цркве


Цртежи урезани у камен Тршке цркве представљају примитивну народну уметност, где се са неколико потеза дају контуре животиња и људи, па је претпоставка да су много старији од саме цркве. Најчешће су представе јелена, има их више десетина. Пре примања хришћанства јелен је за Словене био света, божанска, животиња обдарена магијским моћима.  Многобројни народни обичаји у вези с јеленом, нарочито маскирање у јелена, познати су код готово свих европских народа.

Представа јелена 1
Представа јелена 2 
Представа јелена 3
Представа јелена 4
Представа јелена 5

У Бугарској (Пипрод) постоје развалине објекта из 6. века које народ зове „јеленска црква“. На зидовима могу се видети представе јелена. Верује се да је на месту старословенског светилишта после његовог рушења саграђена црква, што није усамљен случај.
Занимљив је и археолошки локалитет у селу Буша у Виничкој области (Украјина). 1896. године откривено је старословенско капиште. Игром случаја преживело је хришћанско уништавање, највероватније зато што је било затрпано земљом. Рељеф који је урезан у пешчару приказује дрво са лишћем, храст, који је словенско свето дрво. На дрвету седи петао који симболизује зору, звезду Даницу и нови живот. Поред је приказан старословенски свештеник (жрец) иза кога на узвишењу стоји јелен. Може се претпоставити да је светилиште било посвећено словенском богу чији је један од облика јелен. Према проценама светилиште је старије од 1000 година.
Више о култу јелена у вери предака можете прочитати овде:

"Култ јелена у вери предака"

http://staroslavci.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

Старословенско светилиште, село Буша, Виничка област, Украјина

У неколико наврата на цртежима се јавља контура секире. У старој вери секира је оружје Перуна бога громовника. Перун је ратничко божанство, а секира је била често оружје словенских ратника. У многим обредима који вуку корене из многобожачких времена секира има култно место и заштитни статус. Налази привезака глава секира који су се носиле као заштита по старословенским стаништима само потврђују ову теорију.


Лево - контура секире, тршка црква, десно - словенске жртвене секире, Пољска 
Контуре секира, Тршка црква
Контуре секире, Тршка црква
Уочљиви су и тачкасти сферни прикази, веома слични праисторијским календарима, чији се цртежи могу видети у пећинама широм Европе. Најсличнији тачкастој представи из Тршке цркве је лунарно-соларни календар пронађен у Сибиру у Иркутској области (Русија). Сибирски календар стар је више хиљада година. 


Лево - календар, Тршка црква, десно лунарно-соларни календар, Русија


"Календар", Тршка црква



Занимљиви су и крстасти симболи које налазимо на фасади цркве. Веома слични, готово идентични пронађени су у Европи (Северна и Централна) и Азији (Иран, Пакистан, Мала Азија, Русија, Кина...). Према општеприхваћеном тумачењу, ови неолитски симболи представљају годишњи календар, односно, четири битне астрономске појаве (краткодневницу, дугодневницу и равнодневнице).


Лево - Тршка црква, десно - 1. Јужни Туркменистан, 2. Словачка 3. Централна Европа 4. Мала Азија 5. Мала Азија 6. Мала Азија 7. Северна Европа 8. Иран 9. Мала Азија 10. Кина



Симбол годишњег календара, Тршка црква

Тешко је протумачити велики број симбола који се налазе на фасади цркве. Срећемо и више различитих натписа који не припадају истом временском периоду, нити се ради о једном истом писму. Натписи нису протумачени.



Симбол није протумачен, подсећа на слово АЗ угласте глагољице

Натпис није протумачен
Натпис није протумачен
Натпис није протумачен
Натпис није протумачен, новији је у односу на већину натписа
Необични симболи, нису протумачени
Необични симболи, нису протумачени, могуће је да имају везе са календаром

Велику пажњу на западној фасади привлаче крилати грифони уграђени у горњу раван каменог оковратника. Један грифон држи у предњим канџама главу овна, а у задњим главу човека, док други, као плен, држи главу анђела. Могло би се закључити да грифони са зидова цркве немају благонаклон однос ни према анђелима ни према људима. Скулптуре грифона се данас још могу видети у још неким старим манастирима: Студеници, Бањи и Дечанима. На новијим црквеним грађевинама не постоје скулптуре грифона.

Грифони, Тршка црква
Грифон држи анђела, Тршка црква
Грифон држи човечију главу, Тршка црква

Грифон је митско биће са телом лава и главом орла, мада може имати и друге облике. Пореклом је са Истока, највероватније са територије древних Скита. Најстарије представе грифона старе су више хиљада година. Најчешће их налазимо у Старој Грчкој где су дошли заједно са скитским ратницима који су често ратовали са Грцима. У некадашњој Персији (данашњи Иран и шира околина) грифон је био уобичајени мотив на светилиштима. Најстарији описи грифона доводе га у везу са златом - скривеним благом и рудницима овог драгоценог метала.


Стара скулптура грифона, Грузија

Доласком хришћанства Црква неуспешно покушава да забрани култ грифона, најпре сатанизован, представљао је „нечастивог“ лично. Временом, после неуспешне борбе, Црква прихвата грифона и даје му  ново значење: он почиње да представља самог Исуса и његову двоструку природу - човечију и божију.

У родноверју, бог Симаргл (Огњебог) често је представљен као грифон тј. као крилато биће симург чије се порекло везује за Персију и Скитију. Симаргл је бог кућног огњишта, дома, заштитник породице. Симаргл је бог свете ватре коју су наши преци палили за време обреда.



Из свега наведеног може се извући закључак да је Тршка црква грађена на темељима старијег и много већег објекта највероватније старословенског - многобожачког. Не може се са сигурношћу рећи ком словенском божанству је припадало светилиште. Познато је да  су на нашим просторима постојала староверна капишта, грађени од тврдог материјала, која су доласком хришћана уништена. Једно такво светилиште, још увек недовољно испитано, пронађено је на Пештеру пре неколико година. Више о томе можете прочитати овде:

"Старословенски храм на Пештеру"


http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:461911-Staroslovenski-hram-na-srpskom-Tibetu


Као материјел за грађење Тршке цркве коришћени су остаци старог светилишта - камени блокови, несразмерни новијим, другачије боје и другачијег састава. Камени блокови често имају симболе словенских божанстава у овом случају на узиданом блоку је „перуника“ - знак Громовника. Више о перуници можете прочитати овде:

"Перуника - симбол Громовника"

https://www.facebook.com/RODNA.VERA/photos/a.226510607372729.69524.226486260708497/971971716159944/?type=3&theater


Перуника, знак Громовника
Сличан случај уградње камених блокова, такође са старог капишта и такође са многобожачким соларним симболима, имамо и у манастиру Високи Дечани, а вероватно и у многим другим манастирима насталим у време покрштавања Срба.
Рушење многобожачких светилишта било је уобичајено што можемо видети у запису Доментијановом из 1264. о Немањиној држави:

„Мрак идолскије лети многобожија... и капишта разрушише се, и цркви Христове поставише се и идоли срушише се.“


Лево - перуника на уграђеном блоку, Тршка црква, десно - перуника на уграђеном блоку, Високи Дечани

Уништавање многобожачких грађевина било је широкораспрострањено по целој Европи. Немачки мисионари после насилног покрштавање балтичко-полапских Словена уграђују делове срушених светилишта у новоизграђене манастире и цркве. Више о томе можете погледати овде: 

1. "Словенски споменици у данашњој Немачкој"

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.554005461289907.132143.226486260708497&type=3



1. Слом старе вере и прихватање хришћанства


https://www.facebook.com/RODNA.VERA/photos/a.226510607372729.69524.226486260708497/633091423381310/?type=3&theater


Представа Световида, камени блок уграђен у зид цркве, Алтенкирхен, острво Рујан, Немачка


 Надамо се да ће доћи време када ће Црква искрено и поштено иступити и поделити сазнања о светилиштима наших предака, као и о њиховој борби за стару веру и страдању. Стара вера је битан део српске историје и традиције, а историја и традиција не почињу од Немањића и покрштавањем Србије, корени су много дубљи.