1. коледар/децембар - Детинци
8. коледар/децембар - Материце
15. коледар/децембар - Оци
Детинци, Материце, Оци
По нашим старим, претхришћанским, веровањима пред Божић имамо неколико битнијих празника који сви заједно припадају циклусу божићних или коледарских празника. Детинци се славе 1.12. три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру (највероватније пре изласка Сунца), одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају дарове (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени. Ово везивање има вишеструку улогу, а податак на који најчешће можемо да наиђемо је да чин везивања има за циљ стварање чвршћих веза између родитеља и деце. То је тачно, међутим, везивање само по себи има много дубљу улогу. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Овај празник (као и Материце и Оци) води порекло из времена пре примања хришћанства. Магично везивање познато је у свим крајевима у којима живе Срби. Аналогно практичном везивању и одвезивању, магичним се уклањају препреке и опасности и штити се унапред од истих злих сила. Везивање се није вршило само на ова три празника, било је широко распрострањено и примењивало се у најразличитијим ситуацијама. Познато су разна везивања у време око божићних празника, о томе можемо прочитати у Српском митолошком речнику:
„У Шумадији женскиње увече завезује своје изувене чарапе и скинуту сукњу да тако преноће, јер ноћу долазе авети и траже оно што се дању носило; када се изгуби стока у планини, завезују се вериге, да би се завезале чељусти зверовима;
на Бадње вече чобани пред спавање завезују своју обућу, да им преко лета стока буде на окупу, да се не растура; крпу судоперу, којом се опрало посуђе од масноће покладне вечере, однесе жена жмурећи у воћњак, завеже је о грану воћке и изговори: „Везујем јастребу кљун, канџе и очи да не хвата пилиће."
Уочи Божића везују се кашике и тако се везане држе три дана, да би се птицама грабљивицама завезали кљунови и канџе; када се биљка расађује, длаком јој се завеже корен, да би се примила; ако опада коса на глави, оба се палца на ногама завежу, па коса тобож неће опадати; ако жена не жели да рађа, завеже мужевљев учкур у онолико чворова за колико година не жели да роди; кад муж и жена немају деце или им се не држе, онда жена оде бајалици да јој завеже чаробне узлове (чворове) (везује их рукама за својим леђима), које жена носи уза се до порођаја; болесник од сипње (астме) оде на раскрсницу, па му се концем измере дужина и ширина и конац се завеже уз изговор: „Ја завезах крајчицу (сипњу) на овај конац." Кад иде крв из носа, ишчупа се длака из главе, завеже и закопа у земљу; конац или крпица узета са болесникова одела везује се за сеновито дрво или за она која су у близини култних места, да би болесник оздравио. Дете једноданче, живо, опаше се ланцем и закључа катанцем. Пошто се сахрани умрло дете једноданче, онда се на живом детету откључа катанац и скине ланац.
У Црној Гори стављале су се на мртваца вериге (могућно да се њима некада везивао); ако се на дан венчања младенаца завежу два младара (летораста), онда ће, по веровању, међу младенцима настати омраза; када девојка пође на венчање, она завеже врпцу у чвор на десној чарапи и, док је тако буде носила, тобож неће остати гравидна, а када чвор одвеже, онда ће зачедити; ако је жена рада да не рађа, узме мужевљев гатњик (атрибут мушкарца) и на њему завеже онолико чворова за колико година жели да не рађа; ако жена жели да прекине рађање, онда после чешљања завеже своју косу; црвени конац везује се малој деци око леве руке, да се не би урекла; на Ђурђевдан везује се деци црвени конац око врата противу болести; ако гравидна жена жели да посети мртваца, завеже мали прст десне руке црним концем, да би заштитила дете у утроби; жена распуштеница завеже конац у неколико чворова, па га веже болеснику око врата, да би га оставила грозница.
Магијско завезивање примењује се и у тежњи да се купљени брав веже за своју корист; тако и рој пчела, невеста за младожењу, итд. Црвеним концем везује се крст од лесковине, да би престала суша. Не једе се из поврженог лонца, да се памет не помути. Када се нешто изгуби и жели да га други не нађе, онда се завежу три чвора и изговори: „Ја завезах ђаволу задњицу док ми ствар не нађе." Девојка не сме имати на себи више од три узла (завеска), јер се не би, тобож, удала; невеста пред полазак на венчање одреши све завеске и чворове на себи, да би лако рађала; и на младожењином коњу не сме бити ништа завезано; у Црној Гори, кад муж и жена немају деце, гледају венчане одеће, да ли је нека пакосница што завезала на њима, па завеске дреше; у Власеници, пред свођење младенаца, невеста завеже девет „мртвих узала" (на чворове) на учкуру, које младожења обавезно одреши, умрлој жени расплету се витице, да би јој се муж опет оженио; у Левчу, пошто муж сахрани жену, при повратку кући одреши своју обућу, да би се лако оженио; кад девојка одива пође на венчање, не сме на себи имати ништа завезано, расплете косу на глави, а међу својим понетим стварима не сме бити ништа закључано, да би се лако порађала; ако сватови сретну кириџије (поноснике), онда првом коњу одреше узлове (везе), да би невеста лако рађала; на месту на коме се невеста порађа не сме бити ништа завезано; када се породиља тешко порађа, онда се на њој и на њеном мужу одреше сви чворови и завесци.
Обредним везивањем и одвезивањем посвећена су три дана у години: Детинци, Материце и Оци (Очеви, Очићи), који падају у трећој, другој и првој недељи пред Божић, управо у дане пред крај старе (соларне) године.“
